Naslovnica Ekologija Svake sedmice u organizam unesemo plastiku veličine kreditne kartice

Svake sedmice u organizam unesemo plastiku veličine kreditne kartice

„Kad uzmete šolju čaja i stavite onu kesicu, koja je isto od plastike, ona se u vreloj vodi rastvara i dobijete 11 milijardi čestica mikro i nano plastike po šolji čaja", navodi genetičar

117

U ruci držite telefon koji ima plastične dijelove, moguće je da pijete vodu ili jogurt iz plastične flaše, a pored sebe vrlo vjerovatno imate plastičnu kesu.

Milioni tona plastike završe na otpadima širom sveta, ali djelić toga lancem ishrane dođe i do ljudskog organizma, do beba pogotovo, upozoravaju stručnjaci.

„Sedmično unesemo četiri grama plastike, praktično ‘pojedemo’ jednu kreditnu karticu. Ne znamo tačno šta se s njom u organizmu desi”, kaže genetičar Miodrag Stojković.

Ono što se zna je da je plastika bukvalno svuda.

Dokazano je da je ima ne samo u vodi iz plastičnih flašica i hrani u plastičnoj ambalaži, već i u medu, soli, šećeru, pivu, kafi i čaju.

„Kad uzmete šolju čaja i stavite onu kesicu, koja je isto od plastike, ona se u vreloj vodi rastvara i dobijete 11 milijardi čestica mikro i nano plastike po šolji čaja”, navodi genetičar.

Plastika je, dodaje, posle betona i čelika najviše produkovani materijal na svijetu.

„Samo 11 posto ide u reciklažu, ostalo ide u okolinu i utiče na ljudsko zdravlje”, upozorava Stojković.

Na primer, mi bacimo plastiku u smeće, ona ode u rijeke i okean, to završi u morskim životinjama koje se nađu na našoj trpezi.

Ili, iz okeana čestice plastike ispare, završe u oblaku, kišnicom padnu na zemlju, to ide u biljke, iz biljke u životinje i preko njih do čovjeka.

Sa timom naučnika iz Srbije, Španije i Velike Britanije Stojković je u julu ove godine među prvima u svetu istražio štetnost plastike po ljudski embrion.

„Ono što smo videli na matičnim ćelijama i ljudskim embrionima jeste da utiče jako negativno i da može da prouzrokuje sterilitet, jer smanjuje mogućnost usađivanja embriona.

„Plastika utiče na DNK i tačno smo vidjeli na koje gene, na one koji utiču na rani razvoj pluća, srca, srčanih zalizaka, ali i naš genetski materijal”, kaže Stojković.

Kod muškaraca, dodaje, ne postoji slična studija, ali postoji laboratorijska studija koja kaže da plastika smanjuje kvalitet spermatozoida.

„Vidjeli smo kad uđe u ćeliju da ona prouzrokuje njenu smrt, zato što je ljudskom organizmu plastika strano tijelo i onda organele ne mogu da je razgrade i počinje proces autofagije kada ćelija sama sebe jede i propada”, napominje Stojković.

Učestalost pojedinih bolesti porasla je u poslednjih nekoliko decenija, to su neurodegerenerativne bolesti – Alchajmer, demencija, kod djece primijetan veliki broj bolesti, a nema odgovora zašto su češće.

– Odgovor se svodi se na zagađenost ljudske sredine, a to je i zagađenost plastikom – podvlači Stojković.

ID:81202697

Da štetne hemikalije iz plastike mogu biti problem posebno za djecu, navodi i doktorka Jagoda Jorga, specijalistkinja higijene i ishrane.

„Postoje razne vrste plastike, samo neke od njih i u nekim koncentracijama su problematične. One dovode do poremećaja hormonskih funkcija”, navodi Jorga za BBC.

Bebe ne samo da jedu iz plastičnih flašica, već ih posle hranimo plastičnim kašikama i iz plastičnih tanjirića.

Dok koriste flašice svaki dan progutaju milione čestica mikroplastike, pokazalo je istraživanje opisano kao prekretnica u razumevanju uticaja sitnih delova plastike na čovjeka.

Naučnici su utvrdili da preporučena temperatura za njihovu sterilizaciju i pripremu mlijeka prouzrokuje otpuštanje miliona čestica mikroplastike i milijardu čestica nanoplastike.

Studijom su bile obuhvaćene flašice napravljene od polipropilena i one čine 82 posto svjetskog tržišta. Glavna alternativa su im staklene flašice.